Zbog čega ljudi dolaze na psihoterapiju?
Ljudi najčešće dolaze iz dva široka razloga, koji se često prepliću.
Kada ih dovede patnja ili konkretan problem. To mogu biti anksioznost, depresivnost, panični ili opsesivni simptomi, posledice traumatskih iskustava, hronični stres i preopterećenost, psihosomatske tegobe, gubitak, životna kriza, teškoće u odnosima, bes, impulsivnost, samopovređivanje ili drugi autodestruktivni obrasci.
Kada žele da bolje razumeju sebe i žive sa više slobode i stabilnosti. Ne mora da postoji dijagnoza ili aktuelna kriza. Psihoterapija može pomoći osobi da prepozna obrasce koji je ograničavaju, razvije veću emocionalnu otpornost, jasnije donosi odluke i gradi kvalitetnije odnose.
Sa kim radim i gde su granice psihoterapije?
Psihoterapija radi sa osobom, ne samo sa dijagnozom. Dijagnostičke kategorije mogu pomoći da prepoznamo određene teškoće i organizujemo lečenje, ali retko mogu da obuhvate celinu nečijeg iskustva. Ako postanu konačno objašnjenje osobe, mogu je stigmatizovati i prerano zatvoriti pitanja koja tek treba razumeti.
Moj rad zato nije ograničen na jednu dijagnozu ili usku grupu problema. Individualna psihoterapija najviše može da pruži kada osoba dolazi makar delimično svojom voljom i može da učestvuje u procesu. Kod akutne psihijatrijske krize, zavisnosti koja zahteva detoksikaciju ili institucionalno lečenje, kao i ozbiljnog nasilnog ili antisocijalnog ponašanja, ona ne može biti jedini ili prvi oblik pomoći. Ako je neko primoran na tretman i nema nikakav lični razlog za dolazak, njeni dometi su takođe ograničeni.
Kako radim?
Psihoterapiju vidim kao zajedničko istraživanje unutrašnje psihičke realnosti — načina na koji doživljavate sebe, druge i svet. To je aktivna saradnja, a ne dolazak po gotov recept. Nekada istražujemo kako su prošla iskustva oblikovala načine na koje danas razumete sebe i predviđate svet, a nekada je rad više usmeren ka budućnosti i razvijanju drugačijih načina razumevanja i snalaženja u novim situacijama.
Vi donosite iskustvo sopstvenog života, a ja pitanja, zapažanja, stručno znanje i iskustvo, kao i ono što primećujem u našem odnosu. Nijedno objašnjenje ne namećem kao konačno, već zajedno proveravamo koliko nam pomaže da razumemo ono što se događa. Osnova mog rada je konstruktivistička psihoterapija, uz značajan uticaj psihoanalitičkog mišljenja.
Da li ću se posle svake seanse osećati bolje?
Terapijski odnos treba da bude dovoljno siguran da možemo govoriti i o onome što inače skrivamo od drugih, ali i od sebe. Neke seanse mogu doneti olakšanje, dok nas druge mogu ostaviti uznemirenim, zamišljenim ili bliže onome što bismo radije izbegli. Nije važno da se svaki razgovor završi prijatnim osećanjem, već da proces postepeno vodi boljem razumevanju i povezivanju različitih delova našeg iskustva.
Promena se obično gradi kroz vreme: vraćanjem važnim temama, prepoznavanjem obrazaca kada se ponovo pojave i razvijanjem drugačijih načina da podnesemo ono što nam je ranije bilo previše teško. Ono što ne možemo da podnesemo često počinje da upravlja nama. Kada možemo bolje da razumemo i podnesemo sopstveno iskustvo, pojavljuje se više prostora za izbor i promenu.
Kako izgleda prvi razgovor?
Na prvom susretu razgovaramo o tome šta Vas dovodi na terapiju, kako trenutno razumete problem i šta biste želeli da bude drugačije. To je prilika i da osetite da li Vam moj način rada odgovara.
Individualnu psihoterapiju pružam uživo u Beogradu i online. Seansa traje 60 minuta i najčešće se održava jednom nedeljno.